Najnovije studije ukazuju da dnevni odmor ne samo da vraća energiju, već može doprinijeti očuvanju moždane mase, smanjenju rizika od demencije i usporavanju kognitivnog propadanja.

Foto: Ilustracija/ Pexels

U savremenom tempu života, dremanje se često doživljava kao luksuz ili znak ljenjosti. Ipak, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da kratke dremke mogu imati dalekosežne koristi po zdravlje mozga i proces starenja.

Naučnici iz različitih institucija, naglašavaju da i samo 20 do 30 minuta dnevnog odmora može napraviti značajnu razliku u kvalitetu života tokom starenja.

Studija koju su sproveli istraživači sa "University College London (UCL)" i Univerziteta Republike u Urugvaju pokazala je da redovne kratke dremke mogu imati značajan uticaj na očuvanje zdravlja mozga.

Analizom više od 35 hiljada ljudi starosti između 40 i 69 godina, istraživači su otkrili da postoji uzročno-posljedična veza između navike dremanja i veće ukupne moždane mase, te zdravom starenju mozga.

Kako se još navodi ovom studijom, razlika u moždanoj zapremini između osoba sa genetskom predispozicijom za redovno dremanje i onih bez te predispozicije bila je ekvivalentna razlici od 2,6 do 6,5 godina starenja mozga.

I prema članku objavljenom na "SciTechDaily", potvrđuje se da su redovne kratke dremke povezane sa većom ukupnom zapreminom mozga, što je važan pokazatelj zdravlja tokom starenja. Istraživanje je pokazalo da osobe koje praktikuju dremanje imaju sporije smanjenje volumena mozga, čime se smanjuje rizik od razvoja demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti.

Bilo da se radi o povećanju moždane zapremine, smanjenju rizika od demencije ili očuvanju kognitivnih sposobnosti, efekti dremanja potvrđuju njegovu vrednost u zdravim životnim navikama.

Iako dremke ne mogu potpuno zaustaviti starenje, one mogu usporiti njegov uticaj i obezbjediti bolji kvalitet života u starijem dobu. Zato, sljedeći put kada osetite umor, kratak odmor tokom dana može biti daleko korisniji nego što mislite.