Čak i sunčanje može da bude benefit.
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Možda one koji vole da spavaju dokasno smatrate lenjivcima, ali oni su ove nedelje dobili veoma dobre vijesti. Naime, naučnici su otkrili da oni koji kasno ustaju ili se "razvlače" tokom vikenda - zapravo spasavaju sebi živiot.
Kako se ispostavilo, nadoknađivanje propuštenog sna tokom radne nedjelje može da smanji rizik od srčanog i moždanog udara za petinu.
Ali "ljenčarenje" nije jedina aktivnost na koju se mnogi mršte a koja zapravo ima određene benefite za vaše fizičko i mentalno zdravlje. Ovo su neke "loše" navike koje bi zapravo mogle da budu dobre za vas.
Sunčanje
Niko ne sugeriše da je sunčanje po vrelom suncu satima bez SPF-a dobro za vaše zdravlje. Međutim, studije pokazuju da mali, ograničeni intervali direktnog izlaganja UV zracima mogu da budu korisni, posebno za one od nas koji radimo u zatvorenim prostorima ili živimo u mračnijim regionima. Naučnici preporučuju deset do 15 minuta – ili do 40 ako imate tamniju kožu – sunčeve svetlosti dnevno tokom proljećnih i ljetnjih mjeseci kako biste povećali nivo vitamina D i poboljšali mentalno blagostanje.
Čokolada
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Dobra vijest za sve čokoholičare – nekoliko kockica ove poslastice dnevno može da poboljša zdravlje vašeg srca. "Kvaka" je u tome što čokolada mora da ima visok procenat kakaa. Benefiti čokolade uključuju niži krvni pritisak, povećanu cirkulaciju i smanjen rizik od zgrušavanja krvi zahvaljujući ključnim antioksidansima u kakaou. Tamna čokolada ima manje šećera nego mliječna i prepuna je magnezijuma, gvožđa i bakra koji pomažu koži.
Lijenčarenje
Odvajanje vremena za opuštanje i lijenčarenje može da pomogne vaše sposobnosti da se koncentrišete i fokusirate na zadatke, što zauzvrat može da podstakne vašu kreativnost i vještine rješavanja problema. U međuvremenu, studija je pokazala da provođenje 20 do 30 minuta u prirodi – daleko od telefona, televizora ili drugih stimulacija – tri puta nedjeljno može značajno da snizi nivoe hormona stresa kortizola. Vrijeme je za "ladovinu"!
Masna hrana
Previše masti u vašoj ishrani povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ali kada se konzumira u umerenim količinama, male količine pržene hrane i zasićenih masti kao što su puter, punomasno mlijeko, sir i jaja mogu biti dobre za vas. Maslac i sir su bogati kalcijumom koji jača kosti. Oni takođe obezbijeđuju antioksidante i uključuju rastvorljive vitamine A, E i K, koji su odlični za vaše oči, kožu i kosu. Zdrave masti, poput onih iz orašastih plodova, ribe i avokada, podržavaju funkciju mozga.
Preskakanje doručka
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Smatralo se da napuštanje kuće na prazan stomak ima samo negativne posljedice. Ali nedavne studije su otkrile da je izostanak doručka nešto poput povremenog posta što može da pomogne nekim ljudima da izgube težinu i povećaju koncentraciju. Druge prednosti preskakanja doručka su poboljšanje krvnog pritiska, osjetljivosti na insulin i holesterola i smanjena žudnja tokom dana.
Skrolovanje telefona
Provođenje vremena na telefonu može pozitivno da utiče na vaše mentalno zdravlje, pokazuju istraživanja. Studija iz 2019. pokazala je da je rutinska upotreba društvenih medija dovela do poboljšanja blagostanja, jer je podstakla interakciju sa novim i postojećim prijateljima i ojačala mreže podrške. Aplikacije su posebno korisne za pomoć ljudima koji su socijalno izolovani ili marginalizovani da se osećaju manje usamljeno.
Cupkanje
Bez obzira da li je u pitanju kuckanje prstima, lupkanje stopalima ili "drmusanje" nogu, nemir ima svoje prednosti. Ono uključuje sagorjevanje kalorija i održavanje zdrave težine, poboljšan fokus i smanjenu anksioznost. Konstantno kretanje može da vam pomoći i kod kardiovaskularnog zdravlja, jer održava protok krvi i povećava broj otkucaja srca. Takođe pomaže da se oslobodite napetosti u telu, omogućavajući vam da se oslobodite stresa.
Crveno vino
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
Kožica grožđa sadrži antioksidante polifenole, koji mogu da zaštitite sluznicu krvnih sudova u vašem srcu. Čak se smatra da pomažu u prevenciji bolesti koronarnih arterija, zdravstvenog stanja koje može izazvati srčani udar. Međutim, previše vina može biti loše za vaše srce, pa se nikako ne preporučuje više od 14 jedinica alkohola nedeljno i za muškarce i za žene, što je ekvivalentno oko šest srednjih čaša vina.
Izvor: ona.telegraf.rs
KOMENTARI (0)