Više od 3.600 hemijskih jedinjenja koja su na listi odobrenih za kontakt sa hranom u pakovanju, za kuhinjsko posuđe ili u opremi za preradu hrane pronađeno je u čovjekovom organizmu, otkrili su rezultati novog istraživanja. Ovakvo stanje ukazuje na to da je rizik od izlaganja toksičnim supstancama nedovoljno regulisan.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Hemijska jedinjenja koja ne bi trebalo da su prešla u hranu, pronađena su u ljudskoj krvi, kosi i majčinom mlijeku. Među njima su jedinjenja za koja se zna da su veoma toksična, kao što su PFAS to jest „vječne hemikalije“, zatim bisfenol, metali, ftalati i isparljiva organska jedinjenja.

Veliki broj pronađenih materija dovode se u vezu sa rakom, poremećajem hormona i drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima. Takođe, mnogo je supstanci za koje postoje veoma ograničeni javni toksikološki profili, kao što su sintetički antioksidanti, koji se koriste kao konzervansi, i oligomeri, koji stabilizuju boju na ambalaži.

Autori studije kažu da nedostatak ovakvih podataka naglašava potrebu za daljim ispitivanjem hemikalija koje dolaze u kontakt sa hranom.

„Ono što je svakako zabrinjavajuće je da imamo snažnu vezu koja pokazuje da neke opasne hemikalije migriraju iz ambalaže u hranu“, rekla je Birgit Gueke, koautorka studije iz Foruma za ambalažu za hranu (Food Packaging Forum), neprofitne organizacije sa sjedištem u Cirihu koja se zalaže za strože propise u oblasti pakovanja hrane.

Studija je identifikovala oko 14.000 hemikalija odobrenih za kontakt sa hranom i provjerila baze podataka i naučnu literaturu u potrazi za dokazima o akumulaciji kod ljudi.

Čovjek je izložen mnogim hemikalijama i u drugim situacijama, tako da istraživanje nije dokazalo da je ambalaža hrane jedini „krivac“.

Svakako, među najsumnjivijim je plastika, materijal koji je u velikoj mjeri neregulisan i može da sadrži hiljade hemikalija. Silikon i premazi na metalnim limenkama takođe mogu sadržati toksična ili nedovoljno proučavana jedinjenja, upozorava Guekeova.

Mnogi proizvodi od papira i kartona, koji se koriste kao ambalaža, donedavno su tretirani PFAS-om i mogu imati sloj plastike.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Više vremena u ambalaži – više neželjenih hemijskih jedinjenja u hrani

Više faktora može dovesti do toga da hemijska jedinjenja prodiru u hranu većom brzinom, kao što su više temperature, sadržaj masti i kiselost. Važan je i odnos pakovanja i proizvoda – hrana u manjim pakovanjima može biti mnogo više kontaminirana.

Mnoga jedinjenja u SAD „odobrena su sa ograničenim nadzorom“, kako se navodi u kategorizaciji američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što se „generalno smatra bezbjednim“, ali to dopušta da neke hemikalije dođu u kontakt sa hranom uz vrlo malo nadzora Agencije. 

Američki zakon takođe ne zahtijeva od FDA da razmotri nova naučna dostignuća nakon što je jedinjenje jednom odobreno za kontakt sa hranom. To je bio problem sa hemikalijama poput PFAS-a ili titanijum dioksida koje su bile na tržištu decenijama prije nego što su uklonjene ili dalje proučavane.

Iako je Evropska unija uvela strože propise za neka jedinjenja, kao što je PFAS, „još uvijek ima mnogo prostora za poboljšanje“, naglašava Guekeova.

Potrošači mogu da se zaštite kupujući hranu u staklenoj ambalaži, koja obično ima vrlo malo hemijskih jedinjenja.

Neki istraživači koji rade na terenu kažu da donose sopstvene staklene posude u restorane u slučaju da žele da ponesu hranu koja preostane.

Birgit Gueke navodi da vađenje namirnica kupljenih u prodavnici u plastičnoj ambalaži ili iz posuda za transport hrane i stavljanje u staklene tegle kod kuće smanjuje vrijeme za prodor hemikalija u hranu.

„Ali ne možete u potpunosti izbjeći (hemijska jedinjenja)“, zaključila je Guekeova, dodajući da je rešenje jača regulativa.