Švedski naučnici su dokazali da se insekticidi, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu akumulirati u tijelu djece i odraslih.

 Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Međutim, ako dve nedjelje ne jedemo hranu kontaminiranu pesticidima, nivoi ovih toksina u našem tijelu padaju na nulu.

U radu iz 2008. stoji da se mnogi pesticidi smatraju neurotoksinima, koji mogu uticati na mozak ćivotinja i ljudi. Istraživanja su pokazala da postoji snažna veza između izloženosti pesticidima i Parkinsonove bolesti – hroničnog i progresivnog poremećaja kretanja, piše Metropolitan.si.

Kako biste smanjili rizik od ovih bolesti, preporučuje se da izbjegavate kupovinu sljedećeg povrća, osim ako nije organski uzgajano ili raste u vašoj bašti: celer, spanać, paradajz, čeri paradajz, krastavci, paprika.

Izvještaj iz 2011. je otkrio da je glifosat odgovoran za između 60 i 100 odsto zagađenja vazduha. U Evropi je više od 40 odsto podzemnih voda pozitivno na glifosat, a Njemci su ovaj pesticid pronašli u ljudskom urinu. Glifosat je takođe pronađen u ljudskoj krvi, pa čak i u majčinom mlijeku.

Djeca su osjetljivija na toksine od odraslih. Američka akademija za pedijatriju upozorila je da je rano izlaganje pesticidima povezano sa najtezim bolestima u detinjstvu, smanjenom kognitivnom funkcijom i problemima u ponašanju. Istraživanja su pokazala da deca predškolskog uzrasta izložena pesticidima imaju lošiju izdržljivost, lošiju koordinaciju ruku i očiju i lošiju kratkoročnu memoriju od djece koja nisu bila izložena istim nivoima toksina.