Naša opsesija hidratacijom dostigla je novi nivo - sve više ljudi dodaje so u svoju jutarnju čašu vode.

Foto: Ilustracija/Pexels.com 

Influenseri tvrde da je to najbolji način za poboljšanje dnevne rutine i da so pomaže boljoj hidrataciji, varenju i detoksikaciji organizma.

Jedan TikTok influenser je čak rekao da „ako pijete običnu vodu, vjerovatno se ne hidrirate kako treba“.

Međutim, stručnjaci već godinama upozoravaju na prekomjerni unos natrijuma i preporučuju da dnevni unos ne prelazi 2.300 mg.

Previše natrijuma može povećati krvni pritisak i povećati rizik od moždanog i srčanog udara. Uprkos tome, neki TikTok influenseri dodaju čak dvije kašičice soli u svoju vodu – što je 3.360 mg natrijuma, dakle više od 1.000 mg iznad preporučenog dnevnog unosa u samo jednoj čaši vode, prenosi Index.hr.

Pa šta je istina? Da li so u vodi poboljšava hidrataciju ili može štetiti zdravlju? Uprkos tvrdnjama na društvenim mrežama, stručnjaci kažu da je ovaj trend potpuno beskorisan.

Sami bubrezi prirodno uklanjaju toksine

„Ne donosi ništa dobro“, kaže nutricionista Lisa Jang i dodaje da  obična voda je dovoljna za hidrataciju, ali dodavanje soli može čak biti štetno po zdravlje.

Prema Američkom udruženju za srce, previše natrijuma može dovesti do otoka i nadimanja, povećanja telesne težine i problema sa spavanjem. Pored toga, previše natrijuma može biti opasno za određene grupe ljudi, posebno one sa visokim krvnim pritiskom ili problemima sa bubrezima.

Što se tiče tvrdnje da so u vodi pomaže detoksikaciju organizma, Jang ističe da bubrezi već prirodno sami uklanjaju toksine, pa organizmu nije potrebna dodatna „pomoć“.

A šta je sa varenjem? Jang kaže da svaka korist vjerovatno dolazi od same vode, a ne od soli.

Zašto ljudi vjeruju da sol pomaže u hidrataciji?

Ovaj trend je vjerovatno povezan sa drugom opsesijom – elektrolitima.

Elektroliti, kao što su natrijum, kalijum i magnezijum, važni su minerali koji pomažu tijelu da pravilno funkcioniše. Ali prema Jangu, većina ljudi ih dobija hranom i ne moraju da ih dopunjuju pićem.

Na primjer, natrijum se nalazi u hljebu, sosovima i začinima, dok su voće i povrće bogat izvor kalijuma i magnezijuma.

Jedini ljudi kojima su potrebni dodatni elektroliti su sportisti koji treniraju intenzivno i dugo vremena (maratonci, biciklisti na duge staze) i ljudi koji pate od hiponatremije (nizak natrijuma u ​​krvi), što može biti posljedica uzimanja određenih ljekova.

„Skoro je nemoguće ne dobiti dovoljno natrijuma kroz ishranu“, kaže Jang i kaže da je sasvim je dovoljno da pijete običnu vodu.

Ako želite da dodate so u vodu, Jang preporučuje ne više od osmine kašičice. Međutim, ako ste zabrinuti za unos elektrolita, napitak od elektrolita je bolji izbor od slane vode jer sadrži i druge minerale, kao što su kalijum i magnezijum, a ne samo natrijum.

Unos natrijuma se brzo povećava

Natrijum je važan za regulaciju tečnosti u tijelu, ali ga već dobijamo dovoljno kroz ishranu. Ako pijete slanu vodu, možete lako da pređete preporučenu granicu.

Najveći izvori natrijuma u ​​hrani su suhomesnati proizvodi (šunka, salama, pršuta), sirevi, čips i slične grickalice, gotovi sosevi i prelivi za salate, hleb, smrznuti obroci, supe i čorbe u konzervi, škampi i brza hrana poput pica, buritosa i takosa.

Neki tvrde da ljudi koji jedu uglavnom svežu, neprerađenu hranu ne dobijaju dovoljno natrijuma. Ali Jang to odbacuje kao netačno.

„Moja ishrana se sastoji od 90 odsto cjelovite hrane i garantovano ću dobiti dovoljno natrijuma“, kaže ona i dodaje da su „so i šećer najčešći konzervansi – konzumiramo ih mnogo više nego što nam je potrebno.“