Hljeb je dugo bio na lošem glasu kao glavni neprijatelj svake dijete, ali stručnjaci sada tvrde da je on i te kako zdrav.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Nutricionista dr Ejni O'Konor tvrdi da ova namirnica ispunjava više od 10 odsto potreba za bjelančevinama, folatima i gvožđem i da ima i pozitivnu stranu.

Naime, hljeb sadrži mnogo vlakana, ali to važi samo za onaj integralni, ovseni, ražani i kukuruzni, jer su bogati mineralima i vitaminima B.

Šta govori boja

Boja nije pouzdani pokazatelj kvaliteta hljeba. Tamni je često obojen vještačkom bojom, pa su ljudi u zabludi da je zdraviji od bijelog i da ne goji. A istina je sledeća - najtvrđi i najžilaviji hleb je najzdraviji!

Samo ne pretjerujte s količinom

Hljeb ne goji ako se jede u razumnim količinama, to jest 200-300 grama na dan - gojimo se uglavnom od onoga što stavljamo na njega: maslac, paštetu, salamu, majonez ili marmeladu.

Ražani je najzdraviji

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Nažalost, na hljebu često nema deklaracije, pa ne možemo pouzdano znati šta se tačno nalazi u njemu. Zato treba dobro obratiti pažnju na to od koje vrste brašna je napravljen. Najpreporučljiviji je ražani jer sadrži mnogo vitamina i minerala, bogat je vlaknima, pa se lakše vari, a zbog svog glikemijskog indeksa stvara dugotrajan osećaj sitosti. Odličan je i hljeb od ovsenog brašna, kao i onaj obogaćen sjemenkama i orašastim plodovima.

Beli je najbolje zaobići

Ovaj hljeb ima najmanju prehrambenu vrijednost i često sadrži skrivene količine šećera i soli i ima visok glikemijski indeks. Nakon što pojedemo jednu krišku belog hljeba, šećer u krvi naglo poraste pa opadne i zbog toga osjećaj sitosti kratko traje.