Studija sa Jejla objašnjava zašto ista infekcija rinosvirusom kod nekih ljudi izaziva blage simptome, dok kod drugih dovodi do teških napada astme i problema sa disanjem. Ključna razlika leži u brzini interferonskog odgovora – rane odbrambene reakcije organizma koja sprečava širenje virusa.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Doktorka Elen Foksman se seća kada se njen mali sin borio za vazduh tokom napada astme. Za naučnika, to iskustvo je pokrenulo pitanje zašto ista infekcija izaziva različite reakcije kod ljudi.

Rinosvirus je najčešći okidač napada astme. Neki ljudi imaju blage simptome, dok kod drugih virus izaziva teške probleme sa disanjem.

Foksman i kolege sa Jejla otkrili su da ključ leži u brzini reakcije nazalnih ćelija u nosu. Brza reakcija, poznata kao interferonski odgovor, može značajno ograničiti širenje virusa. Ako je taj odgovor inhibiran, dolazi do povećane proizvodnje sluzi i upale.

U laboratoriji su uzgajali nazalne ćelije zdravih odraslih osoba dok nisu formirale tkivo slično sluzokoži nosa. Zatim su ih inficirali rinosvirusom i pratili reakcije ćelija.

Ako se interferonski odgovor aktivira brzo, infekcija ostaje ograničena na manje od dva odsto ćelija. Kod sporog ili blokiranog odgovora, oko 30 odsto ćelija biva zaraženo, uz obilnu proizvodnju sluzi i upalu.

Još nije jasno šta uzrokuje slabljenje interferonskog odgovora kod nekih ljudi. Dalja istraživanja na ljudima mogla bi pomoći u razumevanju ovog fenomena.

Studija predstavlja prvi korak ka boljem razumevanju onoga što se dešava u nosu tokom infekcije rinosvirusom i može voditi razvoju lekova koji precizno suzbijaju upalu i prekomernu proizvodnju sluzi.