Od doručka koji se nerijetko preskače do japanskog čizkejka koji je „zaludio“ internet. Savjeti i trendovi u ishrani nikada nisu bili brojniji, ali ni kontradiktorniji. Nutricionistkinja Veroslava Stanković objašnjava kako da u moru informacija napravimo zdrav izbor i odupremo se iskušenjima.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Društvo za stolom nije samo pitanje navike i tradicije, već važan faktor koji utiče na kvalitet ishrane, količinu pojedene hrane i naše opšte zdravlje. Da li jedemo sami ili u društvu, da li smo fokusirani na obrok ili gledamo u ekran – sve to ima posljedice po organizam, istakla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, nutricionistkinja Veroslava Stanković.

Govoreći o sopstvenom primjeru, Stankovićeva je navela da jutarnji obrok najčešće jede sama i u žurbi, ali da ipak vodi računa o sastavu hrane.

„Najčešće doručkujem sama zbog posla i to je, moram da priznam, brzi doručak. Nemam mnogo vremena da baš žvaćem, ali biram namirnice koje imaju i proteine i masti i izvjesnu količinu šećera, odnosno najčešće je to hljeb koji ima složenije ugljene hidrate“, objasnila je nutricionistkinja.

Ipak, naglašava da je obrok u društvu najbolji izbor.

„Prvo zbog socijalnog kontakta i socijalnog elementa koji smo izgubili. S druge strane, nikad se ne pojede mnogo – jede se sporije, žvaće se i uz prijatan razgovor dobiju se svi elementi da se čovjek ne prejede.“

Prema njenim riječima, zajednički obroci najčešće podrazumijevaju i zdraviju hranu.

„To je onaj klasičan, stari obrok – ono što su naše bake spremale. Obrok ‘na kašiku’, a najčešće je taj zajednički obrok ručak ili večera“, kaže Stankovićeva, dodajući da se upravo zbog sporijeg jedenja i pauza između zalogaja lakše prepoznaje trenutak sitosti, što smanjuje rizik od gojaznosti.

Obrok u samoći, kako ističe, može biti kvalitetan ako se jede svjesno.

„To je takozvano svjesno jedenje. Ukoliko smo svjesni šta jedemo, možemo kvalitetno da jedemo – da izdvojimo 15 minuta, da uključimo neku muziku“, naglasila je Stankovićeva.

Jedenje u žurbi, upozorava, često dovodi do neprijatnih tegoba.

„Ako brzo jedemo, vrlo često gutamo i vazduh, pa imamo neprijatnu nadutost i nelagodnost u stomaku i želucu.“

Za vrijeme obroka – dalje od ekrana

Navika da jedemo ispred ekrana, bilo telefona ili televizora, posebno je štetna.

„Ne znate šta ste pojeli, ne znate koliko ste pojeli. Ne možete da osjetite sitost. Ako gledate neki mejl i uznemirite se, raste kortizol, pa posežete za hranom da se psihički smirite – i eto većih količina hrane i više slatkiša“, upozorila je Stankovićeva.

Govoreći o planiranju ishrane, istakla je da rutina nije opterećenje, već podrška zdravlju.

„Svako ko želi da bude zdrav, da smanji kilograme ili da održi nivo šećera, može da se organizuje. Samo treba razmišljati o tome“, rekla je nutricionistkinja, dodajući da često sebe stavljamo u drugi plan dok se ne pojave zdravstveni problemi.

Poseban značaj ima tradicija zajedničkog porodičnog obroka, poput nedjeljnog ručka.

„To je prilika da pričamo o lakšim stvarima, da se nasmijemo. Taj socijalni, svjesni trenutak svima nam je potreban.“

Kada je riječ o doručku, Stankovićeva naglašava da je on neophodan.

„Ranije je fizička aktivnost bila veća, danas smo mentalno angažovani, a mozak traži šećer i energiju. Da bismo mogli da radimo i budemo koncentrisani, moramo nešto pojesti.“

Osvrćući se na savremene trendove i savjete sa interneta, rekla je da ovsene pahuljice preporučuje kao užinu, a ne kao doručak.

„Za svaki obrok, pa i za doručak, potrebno je kombinovati masti, proteine i složene ugljene hidrate. Tako nećemo biti gladni, imaćemo energiju i nećemo dobijati kilograme.“

Govoreći o popularnom „japanskom čizkejku“, priznala je da ga je probala, ali je pozvala na umjerenost.

„Bolje je grčki jogurt, malo cimeta i možda neki keks sa strane, nego da stalno pravimo japanski čizkejk“, poručila je Veroslava Stanković.