Uprkos mitu da srčani udari uglavnom pogađaju muškarce, žene su takođe ranjive. U Sjedinjenim Državama jedna od pet žena umre od kardiovaskularnih bolesti svake godine, od čega 37.000 od srčanih udara.

 

 

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Američko udruženje za srce je napravilo listu za prevenciju pod nazivom 'osam osnovnih stvari u životu’: jedite bolje, prestanite da pušite, zdravo spavajte, budite aktivniji, kontrolišite holesterol i upravljajte težinom, šećerom u krvi i krvnim pritiskom.

Savjetuju se redovni pregledi kako bi se razgovaralo o preventivnim mjerama i eventualnoj porodičnoj istoriji srčanih problema.

Kod žena je veća vjerovatnoća da obole od autoimunih bolesti poput lupusa ili reumatoidnog artritisa. One izazivaju upale koje mogu povećati rizik od srčanih bolesti. Žene su takođe i podložnije depresijama.

Druga stanja povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti su istorija visokog krvnog pritiska, dijabetesa tokom trudnoće i pobačaja. Valunzi vrućine i noćno znojenje tokom menopauze takođe su povezani sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih faktora rizika.

‘’Kardiovaskularne bolesti su ‘ubica broj 1 žena’. Uticaće na vas ili nekoga koga poznajete. Znati šta da radite ako imate simptome srčanog udara i preduzeti mjere ako ih imate, to je zaista važno“, kaže dr Šeron Hejz
sa klinike Majo, Minesota.

Srčani udari se ne dešavaju kao u filmovima. Kada pomislimo na infarkt, pred očima imamo muškarca srednjih godina kako se iznenada hvata srce i pada na zemlju.

Bol ili nelagodnost u grudima je uobičajen simptom, ali daleko od jedinog. Žene obično imaju i druge simptome kao što su bol u leđima, kratak dah, hladan znoj, umor, mučnina, vrtoglavica, osjećaj anksioznosti, bol u vilici i trnjenje prstiju.

Stručnjaci nisu sigurni zašto se simptomi razlikuju kod muškaraca i žena, ali neka istraživanja sugerišu da fiziološke razlike mogu igrati ulogu.

Ali ono u što jesu sigurni je da bilo kakve simptome ne treba ignoristati već odmah treba pozvati hitnu pomoć.