Posmatranje ptica može pomoći u zaštiti mozga od opadanja kognitivnih sposobnosti koje su povezane sa starenjem.

Foto: Ilustracij/Pexels.com 

Istraživanja sugerišu da možete održati „oštrinu” mozga u starosti učenjem jezika i kroz umjetnničko stvaranje i hobije, a izgleda da i posmatranje ptica može imati slične efekte.

Nova studija naučnika u Kanadi otkrila je da mozgovi iskusnih posmatrača ptica pokazuju gušće, složenije strukture tkiva u regionima mozga povezanim sa pažnjom i percepcijom, u poređenju sa početnicima u toj praksi. Nalazi se uklapaju u ideju neuroplastičnosti, a to znači da način na koji „radimo” sa našim mozgom zapravo može donekle da ga preprogramira – potencijalno na načine koji mogu zaštititi od kognitivnog pada u kasnijem životu.

„Regioni uključeni u pažnju i percepciju pokazali su strukturne modifikacije kod stručnjaka, a ti isti regioni su selektivno angažovani da podrže identifikaciju u naročito izazovnim okolnostima“, pišu istraživači u radu.

„Rezultati takođe sugerišu da sticanje znanja može ublažiti opadanje kognitivnih sposobnosti sa starenjem u određenim regionima mozga”, navodi se u radu.

Studija je istovremeno ispitala i strukturu mozga i način obrade podataka u mozgu. U tom cilju, sprovedena su MRI skeniranja na 29 stručnjaka za posmatranje ptica i 29 početnika u posmatranju ptica, usklađenih po starosti i obrazovanju.

Tokom MRI, od učesnika je zatraženo da identifikuju slike različitih ptica, a snimci sa skeniranja su kasnije analizirani.

„Mera koju smo koristili je difuzija molekula vode u mozgu“, kaže neuronaučnik Erik Ving iz istraživačkog instituta Rotman u Kanadi.

Zaštita od kognitivnog pada

Utvrđeno je da iskusni posmatrači ptica imaju nižu srednju difuzivnost u delovima mozga povezanim sa posmatranjem ptica, kao i da su ovi djelovi sistema doživjeli „nadogradnju”. Štaviše, kada su ovim učesnicima pokazane ptice koje nisu poznavali, upravo su ti djelovi mozga bili aktiviri.

Bilo je i suptilnijih naznaka o zaštiti od kognitivnog pada u kasnijem periodu života: moždano tkivo prirodno postaje manje kompleksno (veća srednja difuzivnost) kako starimo, ali se činilo da se ovo razvija sporije kod stručnjaka za posmatranje ptica.

„Sticanje vještina posmatranja ptica moglo bi biti korisno za kogniciju kako ljudi stare“, kaže Ving.

Posmatrači ptica su pogodna studijska grupa za ovakva istraživanja, jer njihov hobi uključuje kombinaciju izdvajanja ključnih detalja iz mnoštva vizuelnih informacija i održavanja visokog nivoa pažnje tokom dužeg perioda – na kraju krajeva, nikad se ne zna kada se rijetka ptica može pojaviti.

Iako su ove razlike u mozgu pozitivne, važno je ne tumačiti nalaze preširoko. Ovim učesnicima nisu dati testovi pamćenja ili kognicije, na primjer, tako da sve što možemo sa sigurnošću reći jeste da su mozgovi stručnjaka izgledali fino podešeni na njihovu posebnu specijalnost, ističu istraživači.

Takođe je teško dokazati uzrok i posljedicu u jednokratnoj studiji poput ove, u kojoj učesnici nisu praćeni tokom vremena. Moguće je da su već postojale specifične, korisne karakteristike mozga stručnjaka koje su ih navele da se uopšte bave posmatranjem ptica.

Međutim, vjerovatnije je da su godine bavljenja ovim hobijem podesile mozak posmatrača ptica na ovaj način – i istraživači sugerišu da bi buduće studije mogle da istraže da li bi se ove optimizacije mogle koristiti za druge kognitivne zadatke van oblasti posmatranja ptica.

„Iz srodnih studija znamo da učenje sviranja instrumenta ili govorenja uz učenje novog jezika može da promjeni strukture mozga i potencijalno odloži dio prirodnog kognitivnog pada kako starimo. Nova studija sugeriše da posmatranje ptica takođe može da vežba povezane regione mozga i potencijalno ga zaštiti od kognitivnog pada", rekli su istraživači.

„S obzirom na nalaze da stariji stručnjaci mogu da iskoriste specijalizovano znanje za podršku kognitivnim sposobnostima koje uključuju njihovu oblast iskustva, biće potrebno još istraživanja u budućnosti kako bi se otkrilo kako strukturne putanje povezane sa starenjem utiču na specijalizovane performanse kasnije u životu“, pišu istraživači.

Istraživanje je objavljeno u časopisu The Journal of Neuroscience.